Bubrežni bolesnik R.S. (40) iz Prokuplja koji je bio na programu hemodijalize, uspešno je transplantiran u Kliničkom centru u Nišu i na osnovu povratnih informacija oseća se dobro.

Trenutno se u Službi za nefrolojiju i dijalizu na programu planirane transplantacije bubrega nalazi 6 pacijenata. Pacijenti koji su na listi za transplantaciju su kompletno obrađeni što potvrđuje da služba timskim radom rešava probleme pretransplanatacije.

„O prednostima transplantacije bubrega u odnosu na dijalizne vidove lečenja stalno obaveštavamo ne samo naše bolesnike već i njihovu rodbinu. Ukoliko se u dogledno vreme formiraju donorske bolnice, mi već sada imamo stručno obučene ljude koji mogu praktično odmah da budu sastavni deo novooformljenih timova.

Posebno značajna je adekvatna priprema bolesnika za transplantaciju bubrega. U više navrata smo pohvaljeni od timova koji rade transplantaciju za veoma dobru pripremu, odnosno obradu bolesnika koji su potencijalni kandidati za transplantacioni program“. - rekao je jedini nefrolog u Toplici, dr Radivoje Stojanović, načelnik Službe za nefrologiju i dijalizu.

U poslednje 2 godine je transplantirano 4 bolesnika. Od toga su urađene 3 kadaverične transplantacije, a jedna je obavljena sa živog donora.

ŠTA TREBA DA ZNAMO O TRANSPLANTACIJI?

Transplantacija je presađivanje organa sa žive ili moždano mrtve osobe, osobi kojoj su zbog bolesti nepovratno prestali da rade određeni organi. Sama transplanracija je hirurški zahvat kada se od žive ili moždano mrtve osobe uzima organ i presađuje u telo bolesne osobe. Prema tome postoji transplantacija od žive osobe (najčešće od majke, oca, brata ili sestre), bolesnoj osobi. Podrazumeva se da živa osoba koja daje svoj organ bude zdrava ili u toj meri zdrava da se uzimanjem organa njeno zdravlje bitno ne naruši. Zbog složenosti u podudarnosti organa žive osobe sa bolesnom osobom, ovaj vid transplantacije veoma često nije moguć. Zbog toga u svetu, a i kod nas je težnja da se organi presađuju sa moždano mrtve osobe osobi kod koje je prestao rad nekog organa. Organi, odnosno tkiva koja se mogu presaditi su bubrezi, srce, pluća, pankreas, koštana srž, srčani zalisci, delovi kostiju, koža. Ipak, najčešće se presađuju bubrezi. To je zbog toga što su to jedini organi koji ukoliko prestanu da rade mogu biti godinama uspešno zamenjeni veštačkim bubregom ili nekom drugom medicinskom procedurom. Međutim, iako pruža dobro lečenje ova zamena rada bubrega nije pogodna kao transplantacija. Ovo je zbog toga što rad jednog organa u potpunosti ne može biti zamenjen aparatom. Najadekvatnija zamena za bubrege koji ne rade je "drugi" bubreg, odnosno transplantacija bubrega.

Organi koji se presađuju dobijaju se u bolninci hirurškim putem od osoba koji imaju moždanu smrt. Moždana smrt nastupa kada je moždano stablo mrtvo (to je deo mozga u kome su smešteni vitalni centri - disanje, rad srca). Kada je moždano stablo mrtvo, mozak je mrtav, odnosno bolesnik je mrtav.

Utvrđivanje moždane smrti se potvrđuje određenim aparatima i testovima. U procesu postavljanja dijagnoze moždane smrti uključen je tim lekara (ne lekar pojedinac). Lekari koji utvrđuju smrt nisu članovi tima koji rade presađivanje bubrega. Razlog ovoga je da bi se sprečio sukob interesa.

Davalac organa je potencijalno svaka osoba. Davanje organa je najveći čin plemenitosti i čovekoljublja. Ovim činom čovek pokazuje svoju želju i nameru da nakon smrti daruje delove tela bolesnom čoveku i omogući mu život. Ovaj gest zdrave osobe potvrđuje se potpisivanjem donorske kartice.

Potpisivajem kartice potvrđuje se želja osobe da pokloni deo tela nakon smrti. Odluku o tome je dobro saopštiti najbližoj rodbini, jer će ona biti obaveštena od lekara o predhodno izraženoj volji osobe da pokloni organ nakon kliničke smrti.

Cilj svega je da se objasni ljudima značaj dobrovoljnog davanja organa.Treba izgraditi svest svakog od nas da i na ovaj način pomognu svom bližnjem. Uspeh akcije donatorstva organa zavisi od svih pojedinaca ali i svih organizacija koje su spremne da pomognu i podrže akciju donatorstva. Oni koji žele da druge motivišu u ovoj akciji dobročiniteljstva moraju da poznaju osnovne principe transplantacije kako ne bi u svojoj dobroj nameri bili kontraproduktivni. U ovoj akciji treba objašnjavanjem razbiti zablude koje su kod nekih ljudi stvorene pogrešnim objašnjenjima, izjavama, neznanjem pa možda i zlonamerom. Iz navedenih razloga do sada se vidi da samo množdano mrtvom čoveku se može uzeti bubreg, gde su sve mogućnosti lečenja isključene i gde je smrt konačna i definitivna.

Uzeti organ se donira onome kome najbolje odgovara i ne zavisi od materijalnog statusa ili bilo kog drugog nemedicinskog statusa bolesnika. Potpisivanjem donorske kartice ne umanjuje se lečenje potencijalnog davaoca jer to nije u skladu sa medicinskom praksom. Davanje organa ne predstavlja nagrđivanje pokojnika. Značajno je reći i da sve verske zajednice u Srbiji, a i Sveti Sinod naše Pravoslavne Crkve podržavaju i smatraju ga plemenitim.