OPŠTA BOLNICA

''Dr Aleksa Savić''

Br. 1578

23.05.2012.god.

P r o k u p lj e

Na osnovu člana 3. I 14. Zakona o bezbednosti I zdravlju na radu (''Sl.glasnik RS'' broj 101/2005) I člana 25. Statuta Opšte bolnice ''Dr Aleksa Savić'' Prokuplje, Upravni odbor je na svojoj sednici održanoj dana 22.05.2012.godine doneo

P R A V I L N I K

O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU

OPŠTE ODREDBE

Član 1.

Ovim pravilnikom se u Opštoj bolnici ''Dr Aleksa Savić'' Prokuplje ( u daljem tekstu Opšta bolnica), uredjuje bezbednost I zdravlje na radu, u skladu sa normama utvrdjenim pozitivnim propisima.

Član 2.

U Opštoj bolnici se rad organizuje tako da svi zaposleni mogu obavljati radne aktivnosti bez opasnosti za život I zdravlje.

Organizovanje rada je zasnovano na zakonom I drugim pozitivnim propisima utvrdjenim merama I normativima kojima se obezbedjuje bezbednost I zdravlja na radu.

Član 3.

Pravo na bezbednost I zdravlje na radu imaju:

• svi zaposleni;

• učenici, studenti, doktori medicine na specijalizaciji, lica na profesionalnoj edukaciji;

• lica koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja odredjenih poslova, ako je o njihovom prisustvu upoznat poslodavac;

• lica na dobrovoljnim javnim radovima organizovanim u opštem interesu;

• sva druga lica koja obavljaju rad u Opštoj bolnici, po bilo kom osnovu.

Bezbednost I zdravlje na radu ovim licima obezbedjuje poslodavac.

Član 4.

Zaposleni imaju pravo I dužnost da se kod zasnivanja radnog odnosa ili promene radnog mesta u Opštoj bolnici upoznaju sa opasnostima I štetnostima na radu I da se stručno osposobe za bezbedan rad.

Zaposleni imaju pravo da se upoznaju sa sprovodjenjem mera bezbednosti I zdravlja na radu.

Član 5.

Kada zbog uvodjenja nove tehnologije nisu propisane mere bezbednosti I zdravlja na radu na tim tehnologijama Opšta bolnica, do donošenja odgovarajućih propisa, primenjuje opšte poznate mere bezbednosti I zdravlja na radu.

Pod opšte poznatom merom, smatra se mera kojom se može otkloniti opasnost pri radu ili smanjiti štetnost po zdravlje zaposlenog, primenom postojećih sredstava.

Član 6.

Bezbednosni uslovi rada ostvaruju se primenom savremenih organizacionih, tehničkih, zdravstvenih, socijalnih I drugih mera I sredstava, kojima se obezbedjuje:

1. da se radna sredina projektuje, izgradi I održava tako da se rad obavlja prema prirodi posla, primenom mera zašatite od opasnosti po život I zdravlje zaposlenih;

2. da se radni uslovi prilagode fizičkim I psihičkim sposobnostima zaposlenih, a organizacija I tehnologija rada postave tako da zaposleni obavlja rad u najpovoljnijim uslovima;

3. da električna instalacija I instalacija fluida budu projektovane, izvedene I održavane u sklaadu sa tehničkim propisima o bezbednosti I zdravlju na rdu, na način koji obezbedjuje potrebnu sigurnost zaposlenih;

4. da u radnim I pomoćnim prostorijama, odnosno na mestima rada hemijske, fizičke I biološke štetnosti ne budu iznad dozvoljenih granica, a mikroklima I osvetljenje u skladu sa propisanim normativima, tehničkim merama, standardima I propisima o bezbednosti I zdravlju na radu;

5. da mašine, alati, oprema I druga tehnička sredstva budu projektovana, postavljena I upotrebljavana na način koji obezbedjuje potrebnu sigurnost zaposlenih;

6. da se opasne materije, koje mogu prouzrokovati profesionalna oboljenja ili povrede na radu, upotrebljavaju samo u uslovima koji obezbedjuju odgovarajuću sigurnost zaposlenih I zaštitu životne sredine I

7. da se sredstva I oprema lične zaštite upotrebljavaju samo kada ne postoji mogućnost primene drugih odgovarajućih mera bezbednosti I zdravlja na radu.

PRAVA OBAVEZE I ODGOVORNOST ZAPOSLENIH

Prava zaposlenih

Član 7.

Zaposleni ima pravo na uslove rada koji mu obezbedjuju bezbedan rad.

Zaposleni ima pravo da obavlja rad prema zdravstvenim sposobnostima I da stručno bude osposobljen za bezbedan rad.

Član 8.

Zaposleni ima pravo na odgovarajuća sredstva lične zaštite, ako se opasnost I štetnost na radu ne mogu otkloniti na drugi način.

Član 9.

Vrsta sredstava lične zaštite I poslovi za čije obavljanje je potrebno njihovo korišćenje, utvrdjuju se aktom o proceni rizika za sva radna mesta.

Član 10.

Zaposleni ima pravo da odbije da radi ako mu preti neposredna opasnost po život ili zdravlje, zbog toga što nisu sprovedene propisane mere bezbednosti I zdravlja na radu za vreme dok se one ne sprovedu.

Član 11.

Zaposleni ima pravo da zahteva ostvarivanje svojih prava u vezi sa bezbednošću I zaštitom zdravlja na radu.

Zahtev za ostvarivanje prava zaposleni podnosi Odboru za bezbednost I zdravlje na radu.

Ako se po zahtevu zaposlenog ne postupi u roku od 30 dana od dana njegovog podnošenja, ili ako zaposleni smatra da tražene mere na radu nisu sprovedene, može se obratiti I nadležnoj inspekciji rada.

Obaveze zaposlenih

Član 12.

Zaposleni je dužan da rad obavlja sa punom pažnjom radi bezbednosti svog života I zdravlja, kao I zaštite zdravlja I bezbednosti drugih zaposlenih u Opštoj bolnici.

Član 13.

Zaposleni je dužan da se pridržava propisanih mera bezbednosti I zdravlja na radu I da sredstva lične zaštite koristi u skladu sa utvrdjenim namenama.

Član 14.

Pre početka rada, zaposleni je dužan da proveri ispravnost sigurnosnih uredjaja, orudja za rad I sredstava lične zaštite.

O uočenim nedostacima, kvarovima ili drugim pojavama koje bi mogle da ugroze zdravlje I bezbednost na radu, zaposleni je dužan da odmah obavesti neposrednog rukovodioca.

Član 15.

Zaposleni je dužan I:

• da se stručno osposobljava I da stalno upotpunjava I usavršava svoja znanja iz oblasti bezbednosti I zdravlja na radu;

• da pravilno rukuje orudjem za rad I opasnim materijama, postupa po uputstvu proizvodjača, uputstvu za bezbedan rad I sprovodi mere bezbednosti I zdravlja na radu;

• da namenski koristi sredstva I opremu lične zaštite, da sa njima požljivo rukuje I održava ih u ispravnom stanju;

• da pre početka rada proveri ispravnost orudja, uredjaja I alata kojima rukuje kao I sredstva lične zaštite;

• da radi na način kako je to tehnologijom procesa rada utvrdjeno;

• da odmah obavesti neposrednog rukovodioca o kvarovima I nedostacima koji bi mogli ugroziti bezbednost na radu;

• da svoje radno mesto I radnu okolinu održava čisto I u ispravnom stanju;

• da odmah prijavi svaku povredu na radu;

• da za vreme rada ne konzumira alkohol niti druge psihoaktivne supstance I

• da se podvrgne proveri da li je pod dejstvom istih.

Odgovornost zaposlenih

Član 16.

Zaposleni koji se ne pridržava propisanih mera bezbednosti I zdravlja na radu čini povredu radne obaveze.

Zaposleni koji se ne pridržava propisanim mera bezbednosti I zdravlja na radu, ne koristi sredstva lične zaštite ili odbija da postupi po uputstvima neposrednog rukovodioca, može biti udaljen sa radnog mesta.

Direktor

Član 17.

Direktor, obezbedjuje uslove za organizovanje I sprovodjenje mera bezbednosti I zdravlja na radu u Opštoj bolnici u skladu sa tehničko – tehnološkim I organizacionim potrebama.

U oblasti bezbednosti I zdravlja na radu direktor ima pravo:

• da prati stanje sprovodjenja mera bezbednosti I zdravlja na radu;

• da prati izvršenje godišnjeg programa mera bezbednosti I zdravlja na radu;

• da prati rad zaposlen ih na rukovodećim radnim mestima iz oblasti bezbednosti I zdravlja na radu;

• da vrši nadzor nad primenom mera po periodičnim pregledima I ispitivanjima u Opštoj bolnici

• da upozori zaposlenog I donese rešenje o prestanku radnog odnosa zbog povrede radne obaveze iz oblasti bezbednosti I zdravlja na radu;

• da vrši nadzor nad primenom mera po periodičnim pregledima I ispitivanjima u Opštoj bolnici

• da upozori zaposlenog I donese rešenje o prestanku radnog odnosa zbog povrede radne obaveze iz oblasti bezbednosti I zdravlja na radu.

Član 18.

Direktor je dužan da:

• utvrdi obim, način I rokove pregleda I ispitivanje orudja za rad, električnih instalacija I instalacija fluida, postupak njihovog održavanja u ispravnom stanju I vodjenju evidencije o održavanju;

• donose program mera za sprovodjenje I unapredjenje bezbednosti I zdravlja na radu;

• donose godišnji program osposobljavanja zaposlenih iz oblasti bezbednosti I zdravlja na radu;

• utvrdi način osposobljavanja lica za bezbedan rad I zdravlje na radu;

• utvrdi slučajeve I način provere zaposlenih pod uticajem alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci;

• informiše Upravni odbor o uočenim problemima u sprovodjenju mera bezbednosti I zdravlja na radu;

• saradjuje sa inspekcijom rada I drugim nadležnim organima;

• donese akt o radnim mestima sa posebnim uslovima rada odnosno da donese akt o proceni rizika na način I po postupku propisanim zakonom

• vrši druge poslove iz oblasti bezbednosti I zdravlja na radu koji su utvrdjeni pozitivnim propisima, ako njihovo vršenje, prava, obaveze I odgovornosti nije preneo na druga lica.

Član 19.

Direktor se ne oslobadja odgovornosti bez obzira da li je preneo ovlašćenja, prava, obaveze I odgovornosti na drugog zaposlenog.

Pomoćnik direktora I glavna sestra Opšte bolnice

Član 20.

U sprovodjenju mera bezbednosti I zdravlja na radu pomoćnik direktora ima sledeća prava I obaveze:

1. Da zabrani rad u pojedinim službama ili organizacionim delovima Opšte bolnice kojim rukovodi, ukoliko je došlo do neposredne opasnosti po život I zdravlje zaposlenih;

2. da predloži direktoru zabranu rada zaposlenih koji se ne pridržavaju propisanih mera zaštite na radu I uputstava, koji ne koriste sredstva I opremu lične zaštite, ili odbije da postupi po uputstvu za bezbedan rad, ukoliko je neposredni rukovodilac propustio da izvrši obavezu iz ove tačke;

3. da vrši kontrolu izvršavanja obaveze iz oblasti bezbednosti I zdravlja na radu, neposrednih rukovodilaca;

4. da predloži direktoru preduzimanje hitnih mera u slučaju da zaposleni odbije da radi jer nisu obezbedjene propisane mere bezbednosti I zdravlja na radu;

5. da predloži direktoru program mera za sprovodjenje I unapredjenje bezbednosti I zdravlja na radu u pojedinim službama Opšte bolnice kojim rukovodi;

6. da sprovodi program mera bezbednosti I zdravlja na radu I obaveze utvrdjene posebnim pravilnicima iz oblasti bezbednosti I zdravlja na radu;

7. da preduzme I izvrši zadatke rukovodioca odeljenja I službe iz oblasti bezbednosti I zdravlja na radu ukoliko ih neposredni rukovodioci blagovremeno ne izvrše ili organizaciono nije utvrdjeno to rukovodeće mesto,

8. da prilikom planiranja troškova I ugovaranja planira neophodna sredstva za sprovodjenje mera bezbednosti I zdravlja na radu.

Odgovoran je za stanje sprovodjenja mera bezbednosti I zdravlja na radu u svom organizacionom delu.

Načelnici odeljenja I službi I šefovi odseka

Član 21.

U sprovodjenju mera bezbednosti I zdravlja na radu, prava I obaveze načelnika odeljenja I službi I šefova odseka su sledeća:

1. Da obezbedi potrebnu dokumentaciju za aparate, uredjaje, zaštitnu opremu, instalacije, gradjevinski objekat I opasne materije shodno odredbama pozitivnih propisa;

2. da vrši preko ovlašćenih lica, propisana ispitivanja aparata, uredjaja, instalacije I radne sredine;

3. da vrši ispitivanje mikroklime u radnim prostorijama;

4. da otkloni nedostatke utvrdjene rešenjem inspekcije rada I o tome obavesti direktora;

5. da svakodnevno, pre početka rada I u toku rada kontroliše ispravnost aparata I uredjaja, I ispravnost zaštitnih uredjaja na orudjima;

6. da se stara da se aparati, uredjaji, oprema I zaštitna oprema koriste na način na koji je to propisano u skladu sa tehnologijom procesa rada;

7. da odmah preduzme mere za otklanjanje kvarova I drugih nedostataka koji bi mogli ugroziti bezbednost na radu I obustavi rad na odredjenom radnom mestu dok se ne otklone nedostaci;

8. da novozaposlenog ili radnika koji je rasporedjen na novo radno mesto, upozna sa opasnostima, štetnostima I merama zaštite na radu, organizacijom rada, uputstvom za rukovanje aparatima I uredjajima I proveri znanje I sposobnost zaposlenog za bezbedan rad (praktična obuka na samom radnom mestu koja podrazumeva demonstraciju svih radnji I postupaka);

9. da na vidnom mestu istakne uputstva za bezbedan rad;

10. da se stara da se oprema I sredstva zaštite namenski koriste I da ih upotrebljavaju samo zaposleni kojima je poverena;

11. da podnese prijavu direktoru Opšte bolnice protiv zaposlenog, koji se ne pridržava propisanih mera bezbednosti I zdravlja na radu I uputstava I koji ne koristi sredstva I opremu lične zaštite, ili odbije da postupi po uputstvu za bezbedan rad;

12. da isključi iz upotrebe sredstva rada I sredstva lične zašatite zaposlenog ako su neispravna ili zbog nastalih promena ugrožavaju njegov život ili zdravlje;

13. da podnese prijavu direktoru Opšte bolnice protiv zaposlenih koji je pod dejstvom alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci;

14. da kada zaposleni odbije da radi, ako smatra da mu preti neposredna opasnost po život ili zdravlje, zbog toga što nisu sprovedene mere bezbednosti I zdravlja na radu, ako nisu postavljene pripisane zaštitne naprave na orudju na mehanizovani pogon, ili ako kvarovi I nedostaci ugrožavaju bezbedan rad, odmah preduzima mere da se nedostaci otklone;

15. da podnese prijavu protiv svakog zaposlenog koji učini povredu radne obaveze u vezi bezbednosti I zdravlja na radu predvidjene opštim aktom;

16. da odmah prijavi svaku povredu na radu, licu odgovornom za bezbednost I zdravlje na radu na broj telefona koji će biti istaknut na svakom odeljenju;

17. obavezan je da saradjuje sa svim nadležnim licima I organima u cilju poboljšanja uslova rada I bezbednosti I zdravlja na radu;

18. odgovoran je za pristup mestima gde postoji ozbiljna I odredjena opasnost, gde mogu da imaju pristup samo zaposleni kojima su data odgovarajuća uputstva;

19. da zabrani upotrebu neispravnih aparata I uredjaja za rad sredstava I opreme lične zaštite I da obezbedi higijenske uslove u radnim prostorijama;

20. vrši kontrolu pravilnog rukovanja I uskladištavanja lako zapaljivih materijala prema važećim propisima;

21. da organizuju osposobljavanje radnika koji rukuju zapaljivim I eksplozivnim materijalima;

22. da kontroliše I zabrani korišćenje orudja za rad, alata I rezervnih delova koji su neispravni, oštećeni ili bez zašatite ili ne ispunjavaju propisane standarde.

Odgovoran je za stanje I sprovodjenje mera bezbednosti I zdravlja na radu u svom organizacionom delu.

Član 22.

Zaposleni su osigurani od povreda na radu, profesionalnih oboljenja I oboljenja u vezi sa radom u skladu sa odredbama pozitivnih propisa.

POSLOVI BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU U OPŠTOJ BOLNICI

Član 23.

Poslove bezbednosti I zdravlja na radu može da obavlja lice koje ima položen stručni ispit u skladu sa odredbama Zakona o bezbednosti I zdravlja na radu.

Član 24.

Lice za bezbednost I zdravlje na radu u Opštoj bolnici obavlja sledeće poslove:

1. učestvuje u pripremi akta o proceni rizika;

2. vrši kontrolu I daje savete direktoru u planiranju, izboru, korišćenju I održavanju sredstava za rad, opasnih materija I sredstava I opreme za ličnu zaštitu na radu;

3. učestvuje u opremanju I uredjivanju radnog mesta u cilju obezbedjivanja bezbednih I zdravih uslova rada;

4. organizuje preventivna I periodična ispitivanja uslova radne okoline u saradnji sa rukovodiocem odeljenja;

5. organizuje preventivna I periodična ispitivanja opreme za rad u saradnji sa rukovodiocem odeljenja;

6. predlaže mere za poboljšanje uslova rada, naročito na radnom mestu sa povećanim rizikom;

7. svakodnevno prati I kontroliše primenu mera za bezbednost I zdravlje zaposlenih na radu;

8. prati stanje u vezi sa povredama na radu I profesionalnim oboljenjima, kao I bolestima u vezi sa radom, učestvuje u utvrdjivanju njihovih uzroka I priprema izveštaje sa predlozima mera za njihovo otklanjanje;

9. priprema I sprovodi osposobljavanje zaposlenih za bezbedan I zdrav rad;

10. priprema uputstva za bezbedan rad I kontroliše njihovu primenu;

11. zabranjuje rad na radnom mestu ili upotrebu sredstava za rad, u slučaju kada utvrdi neposrednu opasnost po život ili zdravlje zaposlenog;

12. saradjuje I koordinira rad sa službom medicine rada po svim pitanjima u oblasti bezbednosti I zdravlja na radu I

13. vodi evidenciju u oblasti bezbednosti I zdravlja na radu u Opštoj bolnici.

Član 25.

Lice za bezbednost I zdravlje na radu za svoj rad u sprovodjenju mera bezbednosti I zdravlja na radu neposredno je odgovorno direktoru Opšte bolnice.

ORGANI ZA SPROVODJENJE MERA

BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU

Upravni odbor

Član 26.

Upravni odbor razmatra stanje bezbednosti I zdravlja na radu najmanje jedanput godišnje.

Donosi opšta akta, odnosno odluke kojima se na opšti način uredjuju pojedina pitanja u pogledu obezbedjivanja I unapredjivanja bezbednosti I zdravlja na radu u skladu sa zakonom I opštim aktima Opšte bolnice.

Član 27.

U obezbedjivanju I unapredjivanju zaštite na radu Upravni odbor ima naročito sledeće zadatke:

• da prati izvršavanje programa mera iz oblasti bezbednosti I zdravlja na radu;

• da razmatra izveštaje, analize I predloge direktora iz oblasti bezbednosti I zdravlja na radu I

• da obavlja druge zadatke shodno odredbama pozitivnih propisa.

Odbor za bezbednost I zdravlje na radu

Član 28.

U Opštoj bolnici se obrazuje Odbor za bezbednost I zdravlje na radu. Odbor iz stava 1. ovog člana ima tri ili više članova. Jednog člana iz rada zaposlenih imenuje direktor, dok ostale članove Odbora biraju zaposleni.

Direktor u Odbor imenuje najmanje jednog svog predstavnika.

Broj članova Odbora za bezbednost I zdravlje na radu koje biraju zaposleni mora biti veći za najmanje jedan od broja predstavnika poslodavca.

Član 29.

Postupak izbora I način rada Odbora za bezbednost I zdravlje na radu, kao I njegov odnos sa sindikatom uredjuju se kolektivnim ugovorom kod poslodavca.

Član 30.

Odbor za bezbednost I zdravlje na radu:

1. ima pravo uvida u sva akta koja se odnose na bezbednost I zdravlje na radu;

2. ima pravo da učestvuje u razmatranju svih pitanja koja odnose na sprovodjenje bezbednosti I zdravlja na radu;

3. ima pravo na bude informisan o svim podacima koji se odnose na bezbednost I zdravlje na radu;

4. daje direktoru predloge o svim pitanjima koja se odnose na bezbednost I zdravlje na radu;

5. može da zahteva vršenje nadzora od strane inspekcije rada ako smatra da direktor nije sproveo odgovarajuće mere iz oblasti bezbednosti I zdravlja na radu I

6. ima pravo da prisustvuje inspekcijskom nadzoru iz oblasti bezbednosti I zdravlja na radu.

OSPOSOBLJAVANJE ZAPOSLENIH

Član 31.

Opšta bolnica je dužna da obezbedi da se zaposleni kod zasnivanja radnog odnosa pre početka rada obuči iz materije bezbednosti I zdravlja na radu, upozna sa uslovima rada, opasnostima I štetnostima u vezi sa radom, odnosno sa merama I sredstvima zaštite, a u toku rada da se stara o upotpunjavanju znnja iz oblasti bezbednosti I zdravlja na radu.

Upoznavanje zaposlenih sa uslovima rada, opasnostima posla, merama I sredstvima zaštite vrši se na samom radnom mestu (član 21. tačka 8.) kao I u vidu seminara, tečaja, kursa ili predavanja, odnosno na drugi pogodan način, kako bi se osposobili za bezbedan I suguran rad zavisno od tehnološkog procesa I procesa rada uopšte na poslu na kome će raditi.

Zaposleni na poslovima rukovodioca, su dužni da obnavljaju I proširuju svoje znanje iz oblasti bezbednosti I zdravlja na radu, pošto moraju posedovati kompletna znanja iz ove oblasti koja su im neophodna za redovno obavljanje ovog posla, kao I radi upoznavanja zaposlenih koji rade u organizacionoj jedinici čiji su oni rukovodioci.

Član 32.

Opšta bolnice je dužna da obučavanje iz oblasti bezbednosti I zdravlja na radu, kao I upoznavanja sa uslovima rada, opasnostima I štetnostima u vezi sa radom, odnosno sa merama I sredstvima zaštite na radu, sprovodi I u slučaju kada se vrše promene u tehnološkom postupku, odnosno procesu rada.

Član 33.

Opšta bolnica je dužna da donese poseban program mera o obučavanju zaposlenih kojima se obezbedjuje njihovo stručno I praktično osposobljavanje za bezbedan rad na izvršavanju poslova.

Program obučavanja I vaspitanja zaposlenih iz oblasti bezbednosti I zdravlja na radu se usaglašava sa procesom I razvojem tehnologije rada.

Član 34.

Program osposobljavanja zaposlenih sadrži:

• osposobljavanje novoprimljenih zaposlenih;

• osposobljavanje zaposlenih koji se rasporedjuju na druga radna mesta;

• osposobljavanje zaposlenih u toku rada;

• proveru znanja I ocenjivanje;

• evidenciju o osposobljenosti I

• odgovornost za sprovodjenje osposobljavanja.

Član 35.

Po završenom obučavanju iz oblasti bezednosti I zdravlja na radu Opšta bolnica je dužna da izvrši proveru sposobnosti zaposlenog za samostalan I bezbedan rad na poslovima koje obavlja.

Član 36.

Zaposleni na rukovodećim poslovima je dužan da pri odredjivanju poslova, upozori zaposlenog na opasnosti I štetnosti I na mere bezbednosti I zdravlja I na postupak sprovodjenja mera bezbednosti I zdravlja na radu.

Član 37.

Opšta bolnica je dužna da svako lice koje se po bilo kom osnovu nalazi u radnoj okolini upozori na opasna mesta ili na štetnosti po zdravlje koje se javljaju u procesu rada, na zaštitne mere koje mora da primeni I da ga usmeri na bezbedne zone kretanja.

Član 38.

Povredom na radu smatra se povreda oboljenje ili smrt nastala kao posledica nesreće na poslu, odnosno kao posledica svakog neočekivanog ili neplaniranog dogadjaja, uključujući I akt nasilja koji je nastao usled rada ili je povezan sa radom I koji je doveo do povrede, oboljenja ili smrti zaposlenog koja je nastupila odmah ili u periodu od 12 meseci od dana nastanka povrede na radu.

Pod povredom na radu u smislu stava 1. ovog člana ne podrazumevaju se profesionalna oboljenja kao ni povrede pri dolasku I odlasku sa posla.

Član 39.

Pod profesionalnim oboljenjem podrazumeva se oboljenje nastalo usled duže izloženosti štetnostima nastalim na radnom mestu.

Član 40.

Svaku povredu na radu, zaposleni je obavezan da prijavi neposrednom rukovodiocu a ako zbog teže povredjenosti, odnosno naglog oboljenja zaposleni nije u mogućnosti da sam prijavi povredu, obavezan je da to učini zaposleni koji se zatekne u radnoj okolini.

Član 41.

Neposredni rukovodilac je dužan da kada sazna za povredu na radu ili naglo oboljenje zaposlenog, odmah, na broj telefona, vidno istaknut na svakom odeljenju I službi, o tome obavesti lice zaposleno na poslovima bezbednosti I zdravlja na radu.

Lice zaposleno na poslovima bezbednosti I zdravlja na radu dužno je da o nastaloj povredi ili oboljenju odmah sačini zapisnik.

Lice zaposleno na poslovima bezbednosti I zdravlja na radu dužno je da najkasnije u roku od 24 časa od nastanka povrede, usmeno I u pisanoj formi, prijavi nadležnoj inspekciji rada I nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana, kao I opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost I zdravlje zapslenih.

Član 42.

Opšta bolnica je dužna da u slučaju povrede ili iznenadne bolesti zaposlenog obezbedi pružanje prve pomoći; da izvrši evakuaciju svih lica koja su se po bilo kom osnovu zatekla u Opštoj bolnici na način koji je u skladu sa prirodom naše delatnosti.

Opšta bolnica organizuje potrebne kontakte sa službom hitne pomoći, spasavanja, vatrogasnom službom, kao I da osposobi odgovarajući broj zaposlenih za pružanje pomoći, spasavanje I evakuaciju u slučaju moguće opasnosti.

Član 43.

Opšta bolnice je dužna da zaposlenom, povredjenom na radu, izda propisanu izjavu o povredi na radu odmah a najkasnije u roku od 24 časa od dana saznanja za nastalu povredu.

Član 44.

Za povrede radne obaveze u vezi sa bezbednošću I zdravljem na radu, predvidjena je odgovornost shodno odredbama Posebnog kolektivnog ugovora.

Član 45.

Povrede radne obaveze zaposlenog, iz oblasti bezbednosti I zdravlja na radu su:

• dolazak na posao pod dejstvom narkotika, alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci, odnosno u takvom psihičkom stanju da ne može bezbedno da radi

• ako odbije da radi po propisima, odnosno uputstvima neposrednog rukovodioca gde postoji ozbiljna mogućnost da može nastupiti opasnost po bezbednost zaposlenog ili drugih zaposlenih;

• ako poslove na radnom mestu obavlja suprotno od utvrdjenog načina, ili ako pri radu ne primenjuje propisane normative zaštite na radu, čime se umanjuje bezbednost na radu;

• ako ne upotrebljava ili upotrebljava na nepropisan način lična zaštitna sredstva;

• ako koristi neispravna orudja za rad, uredjaje ili druga sredstva rada, a zna ili je mogao da zna da su neispravna, I kao takva predstavljaju opasnost na radu;

• ako skida, zamenjuje ili pri radu ne koristi zaštitne naprave I uredjaje ili ih nepravilno upotrebljava;

• ako samovoljno obavlja poslove koji ne spadaju u njegov opis poslova iz Pravilnika o organizaciji I sistematizaciji poslova odnosno Ugovora o radu I

• ako ne napusti radno mesto I ne postupi po rešenju direktora u slučaju privremenog udaljenja sa radnog mesta.

EVIDENCIJA

Član 46.

U Opštoj bolnici se vodi evidencija o:

1. radnim mestima sa povećanim rizikom;

2. zaposlenima rasporedjenim na radna mesta sa povećanim rizikom I lekarskim pregledima zaposlenih rasporedjenih na ta radna mesta;

3. povredama na radu, profesionalnim oboljenjima I bolestima u vezi sa radom;

4. zaposlenima osposobljenim za bezbedan I zdrav rad;

5. opasnim materijama koje se koriste u toku rada;

6. izvršenim ispitivanjima radne okoline;

7. izvršenim pregledima I ispitivanjima opreme za rad I sredstava I opreme za ličnu zaštitu I

8. prijavama o svim povsredama na radu I

Evidencija se vodi na način kako je propisano pozitivnim propisima.

Član 47.

Evidenciju o osposobljenosti zaposlenih vodi lice zaduženo za poslove bezbednosti I zdravlja na radu.

Lice zaduženo za poslove bezbednosti I zdravlja na radu podnosi godišnji izveštaj o bezbednosti I zdravlju na radu direktoru I Odboru za bezbednost I zdravlje na radu u Opštoj bolnici.

Član 48.

Lice zaduženo za poslove bezbednosti I zdravlja na radu vodi evidenciju o svim povredama na radu Opšte bolnice u Knjizi evidencije povreda na radu.

POSEBNA ZAŠTITA ŽENA, OMLADINE I INVALIDA

Član 49.

Žene, omladina I invalidi imaju pravo na posebnu zaštitu na radu.

Opšta bolnica se posebno stara o ostvarenju odgovarajućih uslova za rad ovih zaposlenih.

Član 50.

Zaposlenim ženama nije dozvoljen ručni prenos tereta težeg od 15 kg.

Trudnicama I majkama sa decom starom do 3 godine života, kao I zaposlenom mladjem od 18 godina života, zabranjen je noćni rad, u vremenu od 22 do 05 časova narednog dana I rad duži od punog radnog vremena.

Zaposlenom kome je zbog invalidnosti, nadležni zdravstveni organ, prema preostaloj radnoj sposobnosti odredio radno vreme kraće od punog radnog vremena, tako odredjeno radno vreme ne može se povećavati.

Zaposlenom koji je zbog smanjene zdravstvene ili radne sposobnosti, profesionalnom rehabilitacijom osposobljen za obavljanje odredjenih poslova, Opšta bolnica će obezbediti radne zadatke, odnosno poslova za koje je profesionalnom rehabilitacijom osposobljen, ako takvi poslovi postoje u Opštoj bolnici.

Član 51.

Lice za bezbednost za zdravlje na radu podnosi Odboru za bezbednost I zdravlje na radu godišnji izveštaj o uslovima rada žena, omladine I invalida.

NABAVKA ORUDJA ZA RAD I SREDSTAVA LIČNE ZAŠTITE NA RADU

Član 52.

Na poslovima gde se primenom tehničkih I ostalih zaštitnih mera na radu ne mogu potpuno otkloniti izvori opasnosti, zaposleni koristi sredstva lične zaštite I opreme.

Snabdevanje zaposlenih zaštitnom obućom, odećom I ostalim sredstvima lične zaštite I opreme odredjeno je odgovarajućim standardima.

Član 53.

Zaposlenom se neposredno izdaju na upotrebu sredstva zaštite na radu I lične opreme preko reversa, uz napomenu o roku trajanja ovih sredstava.

Uz revers se unosi datum izdavanja I dan isteka roka trajanja sredstava lične zaštite, odnosno opreme.

Nije dozvoljena upotreba sredstava lične zaštite I lične opreme na radu koja usled dotrajalosti ili oštećenja ne zaštićuje zaposlenog od štetnosti kojima je izložen.

Dotrajala ili oštećena sredstva lične ili kolektivne zaštite, bez obzira što im rok trajanja nije istekao, zamenjuje se ispravnim, uz povraćaj oštećenih, odnosno neupotrebljivih.

Po prijavi oštećenja od strane zaposlenog, neposredni rukovodilac, odnosno lice za bezbednost I zdravlje na radu obavezno sačinjava zapisnik o uzrocima oštećenja.

Član 54.

Sredstva lične zaštite I lične opreme koriste se samo u za to odredjene svrhe u toku radnog vremena u Opštoj bolnici.

Zabranjeno je koristiti sredstva lične zašatite I lične opreme u privatne svrhe.

Ukoliko zaposleni po bilo kom osnovu prestane da radi u Opštoj bolnici, obavezan je da vrati sredstva lične zaštite ili da izvrši nadoknadu po knjigovodstvenoj vrednosti.

Član 55.

Za svako oštećenje ili gubitak sredstava za ličnu zaštitu do koga je došlo usled nemarnosti ili nepažnje, zaposleni je dužan da nadoknadi štetu.

Svako lično zaštitno sredstvo ili oprema koja iz bilo kog razloga postane neupotrebljiva, bilo da im je istekao rok trajanja ili su u toku upotrebe postala neupotrebljiva, moraju se povući iz upotrebe I rashodovati.

Odluku o rashodovanju, donosi Odbor za bezbednost I zdravlje na radu.

POSTUPAK PREGLEDA, ISPITIVANJE I ODRŽAVANJE

ORUDJA ZA RAD I ŠTETNOSTI

Član 56.

Radi preduzimanja odgovarajućih preventivnih mera, a u cilju povećanja stepena bezbednosti I zdravlja na radu, U Opštoj bolnici se vrše periodični pregledi I ispitivanja orudja za rad I uredjaja, hemijskih I bioloških štetnosti.

Periodični pregledi I ispitivanja, vrše se na period od tri godine ako drugačije nije regulisano pozitivnim propisima, ovim opštim ili pojedinačnim aktom direktora.

Član 57.

Od orudja za rad I uredjaja u Opštoj bolnici, periodično se pregledaju

• sudovi pod pritiskom

• komperesori I kompresorske stanice

• hemijske I biološke štetnosti I mikroklime

• električne I fluidne instalacije

• osvetljenost

• izvori jonizujućih zračenja

• komora sa laminarnim protokom vazduha

Stručni nalaz I izveštaj o izvršenom pregledu I ispitivanju orudja za rad I uredjaja izdaje pravno lice koje ispunjava uslove shodno odredbama Zakona o bezbednosti I zdravlju na radu za obavljanje pregleda I ispitivanja.

Održavanje orudja za rad I uredjaja u Opštoj bolnici vrše zaposleni koji njima rukuju u skladu sa uputstvom za rukovanje I održavanje I ovlašćena lica van Opšte bolnice u skladu sa Ugovorom.

Evidenciju o održavanju orudja za rad I uredjaja vrši pored neposrednog rukovodioca I lice zaduženo za bezbednost I zdravlje na radu.

NAČIN I POSTUPAK

UPUĆIVANJA ZAPOSLENIH NA LEKARSKI PREGLED

Član 58.

Svaki zaposleni pre stupanja na rad u Opštoj bolnici, podvrgava se lekarskom pregledu, radi utvrdjivanja zdravstvenog stanja I radne sposobnosti.

Član 59.

Postupak kod kojih postoji mogućnost profesionalnih I drugih oboljenja u vezi sa radom ne mogu da obavljaju zaposleni koji su skloni takvim oboljenjima.

Zaposleni sa zdravstvenim nedostacima ne smeju da obavljaju poslove koji bi mogli izazvati opasne posledice po njihovu okolinu I po njih same.

Zaposleni koji su skloni profesionalnim oboljenjima I povredama na radu, moraju se , sa poslova na kojima može da dodje do ovih oboljenja, aneksom ugovora o radu rasporediti u skladu sa opštim aktom o organizaciji I sistematizaciji poslova.

Član 60.

Zaposleni koji se u toku rada, aneksom ugovora o radu, rasporede na poslove na kojima postoji povećana opasnost od povreda ili zdravstvenih oštećenja moraju, pored opšte zdravstvene sposobnosti ispunjavati I posebne zdravstvene uslove za rad na takvim poslvoma.

PRVA POMOĆ

U SLUČAJU POVREDE ILI OBOLJENJA ZAPOSLENOG NA RADU

Član 61.

Prvu pomoć u slučaju povrede, trovanja ili naglog oboljenja za vreme rada pruža svaki zaposleni koji se zatekne u radnoj okolini prema svojim znanjima I mogućnostima.

Sa postupkom pružanja prve pomoći pri najčešće mogućim povredama na pojedinim radnim mestima, radnik će biti upoznat od strane neposrednog rukovodioca.

Član 62.

Pozitivnim propisima o vodjenju evidencije u oblasti bezbednosti I zdravlja na radu propisan je način vodjenja evidencije o povredama na radu koja se u Opštoj bolnici vode u posebnoj knjizi.

Prijava o povredi na radu popunjava se u četiri primerka I dostavlja lekaru koji je prvi pregledao povredjenog radnika.

INSPEKCIJA RADA

U OBLASTI BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU

Član 63.

Opšta bolnice je dužna da, najmanje 8 dana pre početka rada odnosno promene uslova rada obavesti nadležnu inspekciju rada.

Obaveštenje iz prethodnog stava dostavlja lice za bezbednost I zdravlje na radu nadležnoj inspekciji rada a na osnovu obaveštenja direktora ili glavne sestre.

Član 64.

Opšta bolnica je dužna da nadležnom inspektoru rada omogući ulazak u prostorije Opšte bolnice za vreme rada.

Opšta bolnice je dužna da omogući inspektoru rada pregled prostorija I uredjaja, da mu zaposleni daju potrebna obaveštenja I da mu stave na uvid isprave, odnosno podatke potrebne za vršenje nadzora nad primenom odredbi Zakona o bezbednosti I zdravlju na radu.

Opšta bolnice je dužna da na zahtev inspekcije rada dostavi tražene podatke u vezi sa bezbednošću I zdravljem na radu.

Član 65.

Opšta bolnica je dužna da postupi po rešenju inspektora rada I da u odredjenom roku otkloni utvrdjene nedostatke.

Opšta bolnice je dužna da izvesti inspektora rada o izvršenju njegovog rešenja, u roku od 8 dana od dana odredjenog za otklanjanje nedostataka, odnosno nepravilnosti.

ZABRANA VRŠENJA POSLOVA I UDALJENJA SA RADA

Član 66.

Direktor Opšte bolnice će zabraniti vršenje poslova, zaposlenom koji se ne pridržava propisanih mera bezbednosti I zdravlja na radu, ne koristi sredstva lične zaštite I ako odbija da postupi po njegovim uputstvima za bezbedan rad.

Zbog razloga iz satava 1. ovog člana, zaposleni može biti privremeno udaljen sa rada, dok ovi razlozi traju.

PROGRAM MERA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU

Član 67.

Radi sistematskog sprovodjenja I unapredjenja mera bezbednosti I zdravlja na radu, u Opštoj bolnici se donosi godišnji program mera.

Programom mera, planiraju se odredjene mere zaštiate I obezbedjuju finansiska sredstva za njihovu realizaciju.

Program iz stava 1. ovog člana donosi Upravni odbor.

Član 68.

Program mera bezbednosti I zdravlja na radu obavezno sadrži:

• analizu povreda na radu;

• mere koje se predvidjaju da se u odredjenim rokovima pristupi rešavanju problema iz oblasti bezbednosti I zdravlja na radu;

• dinamiku I realizaciju programa mera bezbednosti I zdravlja na radu I

• obaveze zaposlenih u preduzimanju mera za realizaciju programa, kao I obaveze u praćenju I izvršavanju programa.

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 69.

Na sve što nije regulisano ovim Pravilnikom ili je regulisano suprotno pozitivnim propisima, primenjivaće se odredbe Zakona o bezbednosti I zdravlju na radu I drugi propisi koji regulišu ovu materiju.

Član 70.

Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja na Oglasnoj tabli Opšte bolnice.

PREDSEDNIK UPRAVNOG ODBORA

Slaviša Lepojević,dipl.ecc.

Ovaj Pravilnik je objavljen na Oglasnoj tabli Opšte bolnice dana 24.05.2012.god.